FairCoin i socijalne valute

Od lokalnog do globalnog do lokalnog

Autori: Sam Dallyn and Kapis  

Za one koji su uključeni u projekte alternativnih valuta, ovo su uzbudljiva vremena. Deset godina nakon finansijske krize 2008. godine koja je pokazala da je rast na osnovu duga neodrživ, vidimo da se banke i vlade još uvek oslanjaju na rast na osnovu duga. A istovremeno, vidimo da se sve više uvećava naučni konsenzus da ovakav model rasta vodi ka uništenju životne sredine, u šta ćemo se najverovatnije i sami uveriti, ali koju će mlade generacije i naša deca sasvim sigurno iskusiti. U ovakvom, naizgled očajnom kontekstu, niz alternativnih ekonomskih eksperimenata raste i razvija se širom sveta i predstavljaju drugačiji, ekološki održiv i progresivni model razmene, koji se oslobađaju iz ciklusa rasta zasnovanom na dugu. Комун карта, na primer, pokazuje skoro hiljadu mesta koja prihvataju FairCoin i socijalnie valute širom sveta, broj koji se stalno povećava. FairCoin - i samim tim FairCoop- ima značajnu i sve veću ulogu u ovoj priči, jer:

  1.   Budući da je ekološka kriptovaluta, ona i ima globalni domet, što znači da ova valuta može da doprinese u izgradnji veza između različitih lokalnih socijalnih valuta u različitim regionima. 
  2.  Kao društvena kriptovaluta, koja je međunarodna u opsegu, ona može potencijalno da doprinese da korisnici socijalnih valuta još manje koriste fiat valute, jer mogu da koriste FairCoin za razmenu robe sa drugim regionima. 

Ipak, napori da FairCoin i FairCoop izgradi veze između ovih različitih društvenih valuta i pronalaženje načina da se to uradi, ostaje tekući projekat, koji je i dalje u relativno ranoj fazi razvoja. Tako da smo poslali poziv i sakupili neka iskustva različitih lokalnih petlji FairCoop-a i zamolili ih da opišu kako su razvili veze sa različitim društvenim valutama.

Većina priča nam dolazi iz Španije i Katalonije: Albacete, Tarragona , La Safor  (Valencia), Murcia and La Garrotxa (Girona). Ali produktivne veze sa drugim društvenim valutama takođe su razvijene: MACAO, Milano (Italy), kao i Bern (Switzerland). 

Ovde ćemo pokušati da rezimiramo ta raznolika iskustva, kako bismo videli koje zanimljive slučajeve i lekcije možemo da prenesemo i drugim lokalnim petljama koje imaju nameru da rade sa socijalnim valutama. Ističemo nekoliko ključnih aspekata iz različitih slučajeva i svedočenja: Lični odnosi sa poverenjem oko zajedničkih vrednosti, koordinacije i kolektivnog planiranja za rešavanje ljudskih potreba, fizička lokacija i lokalna autonomija, sve su to presudni elementi za razmatranje.

 

  • Prva ključna tačka su lice-u-lice odnosi poverenja koji su od vitalnog značaja za povezivanje u praksi. U svim slučajevima, lični odnosi poverenja ojačani kroz zajednička iskustva i zajedničke vrednosti su bili presudni. 

FairCoop može efikasno da radi sa socijalnim valutama koje imaju zajedničke vrednosti, a zatim time može i da doprinese zadacima različitih socijalnih valuta, koje pomažu jedne druge i izgradnji mreže za povezivanje, čime se smanjuje zavisnost od fiat valuta. U tome što se odnosi na zajedničke vrednosti, u  Berne (Switzerland)  FairCoop je mogao blisko da sarađuje sa lokalnom valutom- Bonobo, koji je nastao oko festivala. Valuta Bonobo je radila samo sa preduzećima koja su imala razliku u plati od 2:1, između šefova i radnika, i na taj način je širila politički uticaj za ujednačenim platama. Organizacija lokalne valute je razumela vrednosti FairCoop-a i na osnovu toga, lokalna petlja Bern je bila u mogućnosti da se umreži sa ovom valutom. Lokalne petlje FairCoopa  takođe bi trebalo da imaju dublje razumevanje i idealno, preklapanje napora i učešća za socijalne valute sa kojima se radi, kako bi se te veze dalje gradile i jačale. Tako je bilo u oba slučaja (ecoxarxa) Tarragona i MACAO u Milanu, dva najviše izgrađena iskustva ovih veza. 

 

  • Važna karakteristika najuspešnijih primera rada sa socijalnim valutama bila je snažna kolektivna koordinacija u kojoj se usredsređuje na rešavanje potreba ljudi. U Tarragoni, na  primer, prodavci koji su prihvatili socijalne valute i FairCoin, imali su priliku da prodaju svoje proizvode kako su odabrali, pa je Euro bio za manje od četvrtine plaćanja, FairCoin je bio za otprilike trećinu, a  socijalna valuta za gotovo 50%. Dok ovi odnosi variraju u različitim slučajevima, neki aranžman se mora pronaći kroz pažljivo kolektivno planiranje tako da funkcioniše u najboljem interesu svih uključenih. Slično tome, u La Garrotxa (Katalonija) proizvodi su plaćeni u FAIR i  FairCoini su zatim razmenjeni za socijalnu valutu, kao prihod. U međuvremenu u MACAO-u, koji koristi socijalnu kriptovalutu Commoncoin (kreiranu 2015),  dobra kojih nema u Milanu dolazila su iz drugih delova Italije preko transakcija u FairCoin-u, koji je zatim razmenjen u Commoncoin. Stoga u svim tim slučajevima, rad sa socijalnim valutama podrazumeva  fleksibilnost i razumevanje potreba i želja trgovaca i proizvođača, tako da FairCoin može da pomogne u olakšavanju i širenju mreža socijalne valute. Reč je o pronalaženju produktivnih načina rada sa trgovcima i proizvođačima, kako bi se uključili i doprineli u izgradnji kružne ekonomije koja odgovara na potrebe ljudi. A da bi se radilo efikasnije i kako bi se lakše obavljale razmene, lokalna petlja takođe, treba da ima pozitivan balans sa  socijalnim valutama.

 

  • U  najuspešnijim slučajevima, specifične  fizičke lokacije bile su ključne za privlačenje ljudi i od pomoći u stvaranju konkretnih veza sa drugim valutama. U Bernu, prva ikada Prodavnica bez otpada koja je prihvatila FairCoin nudi niz proizvoda iz različitih lokalnih petlji, što znači da ljudi mogu da vide i to kako FairCoin funkcioniše sa globalne prema lokalnoj osnovi. U La Safor-u i Tarragoni La Descapitalitzadora FairCoin i socijalne valute su uspele iskoristiti lokalno skladište u distribuciji proizvoda i uz pažljivo planiranje to je pomoglo i doprinelo uspehu prve iberijske kružne rute. Dok je u Milanu, MACAO pružio važnu osnovu za zajednički rad Commoncoin, s obzirom da deli zajedničke vrednosti i zajedničke projekte. 

 

Međutim, u nekoliko slučajeva, među korisnicima socijalnih valuta primećena je i sumnja u kriprovalute, što sve nije iznenađujuće, s obzirom na špekulacije i svu kapitalističku ujdurmu u vezi sa Bitcoin-om u masovnim medijima. "Tehnološka barijera" ovde označava odbojnost mnogih ljudi napram instaliranja elektronskih novčanika i korišćenjem kriptovaluta, i to je bio izazov na nekoliko različitih mesta. Аko sagledamo zbir iskustava u radu sa različitim društvenim valutama, postaje jasno da je FairCoin više socijalna nego kriptovaluta, koja najbolje funkcioniše kroz zajedničke vrednosti, blizinu i lice-u-lice odnose poverenja, koji su izgrađeni van kapitalističkih odnosa eksploatacije. 

Mišljenja i stavovi spram kriptovaluta se takođe prilično razlikuju od mesta do mesta. Na primer, u švajcarskom kontekstu već postoji veliki interes u korištenju kripto valuta i kripto investicija, dok je u MACAO-u, preko Commoncoina, dugoročni angažman sa korišćenju kriptovalute za stvaranje političkih i organizacionih alternativa. Na drugim mestima, kao u Mursiji kod korisnika socijalne valute Osel, došlo je do neke vrste otpora prema korišćenju kriptovaluta. 

Stoga se situacija jasno razlikuje od slučaja do slučaja, a u tome se vidi potencijal i snaga FairCoin-a kao socijalne kripto valute, što može da privuče neke socijalno odgovorne korisnike, zatim i to što je komplementarna sa socijalnim valutama. Ali, ova snaga takođe predstavlja izazove, s obzirom na sumnje u nekim lokalnim kontekstima u odnosu na kriptovalute. Takođe, treba naglasiti da je FairCoin alat za jačanje alternativnih, ne-kapitalističkih vrednosti, zasnovanih na poverenju, pre nego li tragati za tim kako uključiti različite socijalne valute u jedan pojedinačni sveobuhvatni projekat. FairCoop i FairCoin mogu postati važni u izgradnji veza između mnogih lokalnih socijalnih valuta, koje uvek rade na principima radikalne lokalne autonomije.

 

Socijalna valuta i FairCoin: Dugoročni procesi stvaranja veza

Ono što se vidi u ovoj tranzicionoj fazi, jeste da je razmena sa fiat valutama neophodna za mnoge trgovce, i da proces povezivanja između FairCoin-a i socijalnih valuta mora biti pažljivo planiran. Postoji potreba za razmenama u obe forme ovih veza, kako bi se one održale i trajale tokom vremena. Jednostavno rečeno, kada se ovi uslovi ispune, predstoji niz slučajeva izgradnje važnih i produktivnih povezivanja. FairCoop i FairCoin su deo političkog pokreta za stvaranje zajedničkog sredstva razmene, koji funkcioniše u interesu ljudi, van kapitalističkog sistema kao okruženje za stvaranje profita koji se temelji na eksploataciji ljudi. Kako dalje budemo stvarali veze sa različitim socijalnim valutama, dalje oko ovakvih vrednosti na mnogim mestima, sigurno će biti uzbudljivo- kao što se može videti iz pomenutih slučajeva, to je važan i opšte koristan zadatak koji predstoji u godinama koje dolaze.

 

(Hvala: @Al_Demon @biciAbhyanga @jessdim @NikolaNS Emanuele Braga and @rosquilletaintegral na njihovoj saradnji).

Brought to you by the multi-lingual FairCoop community. Visit the FairCoop main website or FairCoin. | CMS Login

To top